Васпитач Бобан из Борче
У депадансу „Палчица“ у Борчи ради васпитач који је препознат од стране деце, родитеља и шире друштвене јавности у Борчи као особа пуна поштовања и љубави према деци.
Борислав Михић – васптач Бобан, како га деца и родитељи из милоште зову, живи за тај посао и за децу а као резултат свог дугогодишњег рада написао је књигу под називом „Васпитач зна, васпитач уме децу да воли и разуме“ која неће имати комерцијални карактер већ ће бити подељена интересентима, млађим колегама за наук и родитељима за успомену.
Kњига још више добија на тежини ако се узме у обзир да je Бобан био кандидат за добијање Светосавске награде и да последњих година има тешке здравствене пробеле са којима се успешно носи захваљујући послу и љубави према деци.
Под покровитељством хуманитарне фондације „Заједно за осмех“ из Борче у среду, 31. маја 2023. са почетком у 19 часова у ЦK „Влада Дивљан„ биће одржана промоција књиге „Васпитач зна, васпитач уме децу да воли и разуме„ те овом приликом позивамо децу, родитеље, колеге васпитаче, просветне раднике и све заинтересоване да својим присуством увеличају овај културни догађај, да сазнају нешто ново и да уједно пруже подршку Бобану и његовој деци.
Из Бобановог пера:
В редан
А ниматор
С трпљив
П ажљив
И новатор
Т олерантан
А уторитет
Ч овек
Писањем ове књиге нисам имао амбицију да било коме намећем своја размишљања и начин рада као најбољи модел организовања и реализовања активности у вртићу. Напротив, на овај начин сам управо видео прилику и могућност да проверим сопствени рад, свестан да и сам врло често грешим..
Желим са децом да учим, да освајамо вештине и искуства, да се волимо и разумемо. Могу са сигурношћу да кажем да сам томе остао одан, са сваком генерацијом. Играмо се и учимо, правимо приредбе, представе, свирамо, компонујемо и пишемо песмице..
Васпитач – то није посао, то је – мисија
јер бити део дечијег одрастања и развоја у периоду када је он најинтензивнији значи имати обавезу да се даш, да бринеш о њиховој безбедности, да их разумеш, да будеш стрпљив, да их усмериш, каналишеш потребе и потенцијале тих малих – великих људи. То је привилегија да знање даш, али и да га примаш. То је благослов да се сваки дан играш, певаш, глумиш, трчиш, скачеш и смејеш се.
Све активности у мом раду сам хронолошки објединио и временом се појавила жеља да их поделим са колегама у облику презентација на Стручним сусретима. Континуирани развој деце, али и мене као васпитача, нове идеје и њихове реализације подстакле су ме да кренем и корак даље, да све то подигнем на један виши ниво. Тако je пред вама књига која прича о мом животу и раду у вртићу, o васпитачу који жели
Васпитач зна, васпитач уме децу да воли и разуме